23.7 C
Loznica
18. 7. 2024.

IZ MINUSA DO +20, PA NAZAD U MINUS ZA SAMO 48 SATI! Lekari specijalisti savetuju kako to da preživimo: I ZDRAVI REAGUJU na promene

IZ MINUSA DO +20, PA NAZAD U MINUS ZA SAMO 48 SATI! Lekari specijalisti savetuju kako to da preživimo: I ZDRAVI REAGUJU na promene

U našoj zemlji će za samo 48 sati doći do drastične promene vremena: temperatura će sa 5-6 stepeni u utorak već u sredu porasti na 13, a u četvrtak na neverovatnih 20 stepeni uz vetrovito vreme. Već u petak se očekuje novi totalni obrt i naglo zahlađenje sa snegom, pa opet – minus!

Već u noći između ponedeljka i utorka službi hitne medicinske pomoći javljali su se pacijenti sa hroničnim oboljenjima: najviše astmatičari, srčani bolesnici, hipertenzičari i psihijatrijski pacijenti. Biometeorološka prognoza za sutra takođe kaže da će se većina građana Srbije osećati loše.

– Biometeorološke prilike uticaće nepovolјno na sve osetlјive osobe, naročito na srčane bolesnike, astmatičare, hipertoničare i nervno labilne. Od meteoropatskih reakcija mogu se javiti glavobolјa, zamaranje i smanjena koncentracija. Usled priliva toplijeg vazduha savetuje se izbegavanje većih fizičkih napora – navodi se na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Pratite upozorenja i savete biometeorologa

I znatno manje promene vremenskih prilika mogu da pojačaju simptome hroničnih bolesti, a kako su ranije objasnili u RHMZ, promena vremena se oseća i do nekoliko dana ranije. Kada se radi o naglim i kratkotrajnim promenama gotovo da nema osobe među svim generacijama koja ne oseća meteoropatske tegobe, zbog čega je važno pratiti upozorenja i pridržavati se saveta medicinskih stručnjaka.

I zdravi reaguju na promene

Kod zdravih osoba koje su osetljive na promenu vremena – meteoropata – javljaju se sledeće meteoropatske reakcije:

  • glavobolja uslovljena naglom promenom temperature i njenim izraženim dnevnim hodom,
  • razdražljivost i promenljivo raspoloženje (kada je pojačan južni i jugoistočni vetar),
  • bolovi u mišićima (pri povećanoj vlažnosti vazduha),
  • umor, pospanost i malaksalost (pri toplom i vlažnom vremenu).

Ovo su zdravstveni saveti renomiranih specijalista i evo šta oni kažu.

Saveti kardiologa za nagle promene vremena

Interventni kardiolog prof. dr Dušan Ružičić, specijalista interne medicine, kaže da bi bolesnici koji imaju hronične kardiovaskularne bolesti kao što su povišeni krvni pritisak, ili boluju od koronarne bolesti, odnosno angine pektoris, morali da povedu računa o sledećem:

  • Ne treba da prekidaju uzimanje lekova za snižavanje krvnog pritiska, za povišeni nivo masnoća u krvi.
  • Ako su imali terapiju zbog koronarne bolesti da je nipošto ne prekidaju.
  • Da budu znatno umereniji u ishrani i u piću.
  • Da bolesnici koji znaju da imaju koronarnu bolest izbegavaju izlaske u najhladnijim delovima dana, rano ujutru i kasno uveče.
  • Hronični bolesnici bi trebalo da nose zaštitnu masku ako je vazduh zagađen.
  • Fizičku aktivnost treba upražnjavati u najtoplijem delu dana i nastaviti s tim, ali ne kada su mrazevi jaki. Ako živimo zdravim stilom života apsolutno ćemo biti pripremljeniji na promene vremena.
  • Na pojavu prvih simptoma stezanja u grudima odmah se javiti u hitnu medicinsku službu.

Prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da su astma i hronična opstruktivna bolest pluća bolesti koje su vrlo zavisne od vremenskih uslova, atmosferskog pritiska, temperature vazduha i prisustva vlage u vazduhu.

– Ljudi koji dugo boluju od toga dobro znaju šta im valja činiti kada nam dolaze takve promene vremena. Pokušavaju da pojačaju terapiju ili pokušavaju da ne izlaze iz kuće, u svakom slučaju pokušavaju da izbegnu promene vremena. Međutim, ukoliko dođe do pogoršanja, do gušenja, govorimo o pacijentima na koje utiče ovakva promena, i ako im pojačanje terapije ne pomogne koje imaju kod kuće u vidu pumpica ili u vidu drugih lekova, treba da se jave svom lekaru. Po potrebi, ukoliko je to pogoršanje u vreme kasne jeseni i zime, moraju čak i u bolnicu da se jave – kaže dr Tatjana Radosavljević.

Što se tiče osoba koje nemaju plućne probleme, brojni su faktori koji utiču na njih jer je sve više meteoropata.

– Osećaj nedostatka vazduha ne mora biti izazvan određenim plućnim problemom, nego mogu reagovati jednostavno na taj način. Moj savet je da, pre svega, prate biometeorološku prognozu i da u skladu sa tim primene terapiju koju već imaju ili je pojačaju. Ako ne ide ni to, obavezno da se jave lekaru – poručuje dr Radosavljević.

Saveti psihijatara za nagle promene vremena

Dr Aleksandra Aničić Tošović, psihijatar, kaže da bi s obzirom na najavu naglog rasta, a zatim pada temperature, psihijatrijski pacijenti trebalo da nastave da uzimaju redovno svoju terapiju.

– Kada govorimo o populaciji pacijenata koji imaju već hronično oboljenje sa kojim žive i imali su pogoršanja i poboljšanja, oni znaju kako da prepoznaju simptome koji su različiti od pacijenta do pacijenta. Savet je da redovno uzimaju terapiju i da nastave da se bave svojim aktivnostima – kaže dr Aleksandra Aničić Tošović.

Prema njenim rečima, zdrav model života koji podrazumeva dovoljno sna, dobru hidrataciju organizma, rekreaciju i sport, vreme provedeno u prirodi, smanjenje stresa na najmanji mogući nivo i drugo, utiče pozitivno na pacijente koji imaju druge bolesti, pa i na pacijente koje imaju neko mentalno oboljenje.

Ako neko ne spava dovoljno, ima preterano stresa u životu koji ne kontroliše, imaće češća pogoršanja, napominje sagovornica.

– Da bi se postavila dijagnoza depresije i bilo kog drugog mentalnog oboljenja postoje jasno definisani kriterijumi. Recimo, depresija se leči lekovima iz određene grupe lekova u zavisnosti od pridruženih stanja, zavisi od kliničke slike do kliničke slike i od pacijenta do pacijenta – objasnila je dr Aleksandra Aničić Tošović.

Izvor: kurir.rs

Najnovije vesti
Slične vesti

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime