Neka je blagosloveno svima koji danas slave, sa nadom da se ovakvi užasi više nikome i nikada ne ponove. Upućujemo saučešće porodicama, prijateljima i svim poznanicima žrtava od 3. i 4. maja!
…
Sv. Đorđe je rođen u drugoj polovini trećeg veka u Maloj Aziji i kao veoma mlad postao je vojvoda u vojsci rimskog imperatora Dioklecijana.
Braneći hrišćansku veru i protiveći se progonima hrišćana, Dioklecijan je bacio Đorđa u tamnicu i osudio ga na najteže muke.
Videvši da muke ne mogu da slome ni telo ni Đorđevu veru, Dioklecijan je odlučio da ga pomiluje pod uslovom da prinese žrtvu rimskim božanstvima.
Đorđije je na kipu, kojem je trebalo da prinese žrtvu, napravio krstni znak, nakon čega se statua mnogobožačkog idola rasprsnula. Videvši ovo, Dioklecijanova žena Aleksandra je uzviknula: “I ja verujem u Đorđevog Boga!”, na šta Dioklecijan naredi da im bude odrubljena glava, što je i učinjeno.
Osim Đurđevdana, ovom svetitelju se čini pomen i 16. novembra – na Đurđić, dan prenosa moštiju u crkvu u Lidiji, Đorđevom rodnom mestu.
Na ikonama Sveti Đorđe se predstavlja u vojvodskoj odeždi na konju/Đurđevdan/ ili stojeći /Đurđić/, kako ubija aždaju, sa ženskim likom u pozadini.
Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja, koji se razlikuju po sadržini od regiona do regiona.