Reakcija kompanije “Rio Tinto” na netačne navode iznete u emisiji „Novi dan“ televizije N1 koja je emitovana 29. jula 2024. godine i u članku „Projekat Jadar ozbiljna korupcionaška afera, radi povećanja profita Rio Tinta:“ Stručnjaci o kopanju litijuma““, objavljenog istog dana na portalu N1
29. jul 2024.
Televizija N1 emitovala 29. jula u emisiji „Novi dan“ brojne netačne navode u vezi sa Projektom „Jadar“ tokom gostovanja Dragane Đorđević i Ratka Ristića, koje kompanija Rio Tinto izričito demantuje. Kompanija Rio Tinto ovim putem oštro demantuje i navode koji su na osnovu ovog priloga objavljeni u članku „Projekat Jadar ozbiljna korupcionaška afera, radi povećanja profita Rio Tinta“: Stručnjaci o kopanju litijuma“ koji je istog dana objavljen na portalu N1.
Kompanija Rio Tinto posebno upućuje oštar protest televiziji N1 zbog najave ovog segmenta programa u kojoj je voditeljka Mia Bjelogrlć gledaoce televizije N1 dovela u zabludu izjavom da „ležište litijuma nije vredno eksploatacije, tvrde naučnici“, ne navodeći da je reč o individualnom mišljenju grupe naučnika, a ne mišljenju svih naučnika u Srbiji. Kompanija Rio Tinto upućuje oštar protest i zbog tendenciozno formulisanog retoričkog pitanja voditeljke „Šta nam to govori o odnosu prema struci, hoće li se pitati nauka ili samo kapital?“, čime je grupu naučnika promovisala u celokupnu struku, ignorišući javno poznatu i javno dostupnu činjenicu da je na objavljenim Nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“ više od šest godina radilo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Time se direktno negira postojanje drugačijeg stručnog mišljenja koje na osnovu naučnih istraživanja pokazuje da se Projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine.
Kompanija Rio Tinto podržava javnu debatu o Projektu „Jadar“ zasnovanu na naučno utemeljenim činjenicama i razume da postoji deo stručne javnosti koji ima drugačije mišljenje. Kompanija takođe poštuje pravo dela stručne javnosti koje ima negativno mišljenje o Projektu „Jadar“ da svoje argumente iznose javno, uz obavezu da svoje mišljenje argumentuju na naučno utemeljen način. Kompanija Rio Tinto smatra da ima pravo i da na takva mišljenja reaguje na osnovu naučno utvrđenih činjenica u interesu celokupne javnosti.
Tokom pomenutog gostovanja izneti su brojni netačni navodi od kojih je većinu kompanija Rio Tinto u više navrata javno demantovala. Tako, između ostalog, Dragana Đorđević netačno tvrdi da se „sva priča vrti oko rudnika, da će to biti podzemna eksploatacija, podzemni rudnik“, a da „niko ne priča o postrojenju za preradu rude“, za koju bez ikakvih naučno utemeljenih argumenata tvrdi „da je posebno rizična“. Nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“ sastoje se od tri zasebne, međuzavisne i povezane studije o uticaju podzemnog rudnika, postrojenja za preradu na površini i deponije industrijskog otpada. Zajedno nacrti studija pružaju objektivnu i nezavisnu analizu potencijalnih uticaja na životnu sredinu, kao i načine na koje će ti rizici biti ublaženi. Nacrti studija su sačinjeni tako da prvo opisuju Projektna rešenja, zatim utvrđuju početno stanje, identifikuju rizike koji mogu izazvati potencijalne štetne posledice po vazduh, zemljište, vodu, biodiverzitet, potencijalne rizike upravljanja otpadom i život zajednice, a na kraju detaljno opisuju korake koje će kompanija preduzeti da spreči i upravlja tim rizicima i nadoknadi posledice kada je to potrebno. Suprotno navodima Dragane Đorđević iznetim na N1, Nacrt studije o uticaju postrojenja za preradu dostavljen je na uvid stručnoj i opštoj javnosti i dostupan je na sajtu kompanije, zbog čega ne postoji osnov da se javno tvrdi da se „o ovoj temi ne priča“, kao što to čini Đorđević.
Đorđević navodi „u Jadru smo mi izračunali da će emisija ugljendioksida biti oko 500.000 tona godišnje“. Procenjuje se, na osnovu postojećih tehničkih rešenja, da će Projekat “Jadar” emitovati 9 hiljada tona ekvivalenta CO2 godišnje tokom izgradnje, 249 hiljada tona CO2 ekvivalenta godišnje tokom faze rada, i 4 hiljade tona CO2 ekvivalenta godišnje tokom zatvaranja projekta, dakle gotovo duplo manje u odnosu na ono što Đorđević, bez ikakvih naučno utemeljenih argumenata, iznosi u javnost. Kako bi građani mogli da steknu adekvatnu pedstavu o kojim količinama je reč, to znači da bi ukupne emisije CO2 Projekta „Jadar” činile između 0,5 i 1,1% ukupnih emisija tog gasa u Republici Srbiji.
Đorđević navodi da će biti „potrebna ogromna količina vode dok se sve te nečistoće i primese otklone“. Paušalna ocena „ogromna količina vode“ nije i ne može se smatrati naučnom činjenicom, posebno imajući u vidu da je Đorđević i ranije iznosila paušalne i netačne izjave o Projektu „Jadar“ u ovom kontekstu. Po istom principu, pojedini stručnjaci na primer i danas tvrde da je „za tonu litijuma potrebno 15 miliona tona vode“, iako je javno dostupan podatak da bi za proizvodnju jedne tone ekvivalenta litijum karbonata u okviru Projekata „Jadar“ bilo potrebno 6,600 litara vode (6,6 litra po kilogramu), odnosno čak 2,272 puta manje.
Đorđević dovodi u zabludu javnost u Srbiji navodeći da „kompanija tvrdi da već može da počne eksploataciju“ litijuma u Jadru. Kompanija Rio Tinto je javno saopštila da rezultati naučnih istraživanja koje je tokom šest godina sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta pokazuju da se Projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine. Kompanija je takođe javno saopštila da realizacija Projekta „Jadar“ u potpunosti zavisi od ispunjenja svih zakonskih i proceduralnih zahteva, kao i završetka dodatnih tehničkih i ekoloških studija, kao i da Projekat „Jadar“ mora i može biti realizovan jedino uz puno poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije. Ovi kontrolni koraci uključuju: javni uvid; prezentaciju; javnu raspravu o studiji o proceni uticaja; odlučivanje tehničke komisije o studiji; i obaveštavanje zainteresovanih organa i organizacija i javnosti od strane nadležnih organa o sadržini odluke i merama zaštite koje je nosilac projekta dužan da preduzima u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja štetnih uticaja, a koja su već sada deo tehničke dokumentacije, ili ako se tokom izrade studija utvrdi da neka nedostaju postaće sastavni deo narednog nivoa tehničke dokumentacije. Nijedna rudarska aktivnost, uključujući i realizaciju Projekta „Jadar“ ne može započeti dok se ne završe svi ovi regulatorni koraci. Zbog svega navedenog navod koje je Đorđević iznela u emisiji N1 je potpuno netačan.
Govoreći o deponiji otpada iz rudnika litijuma, Ratko Ristić izneo je veliki broj netačnih informacija i proizvoljnih tumačenja. Između ostalog Ristić navodi da „naši vrhunski hidrogeolozi i tehnolozi tvrde da folije nisu nikakva garancija od procurivanja“. Na sajtu kompanije Rio Tinto javno su dostupne sve informacije vezane za upravljanje otpadom, uključujući i kako bi se tim otpadom upravljalo na održiv način u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i EU. Sistem skladištenja otpada uključivao bi najsavremeniji sistem za praćenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta kako bi se osiguralo da su potencijalni uticaji na životnu sredinu svedeni na minimum. Otpad bi izolacionim oblogama bio odvojen od zemljišta, čime bi se sprečilo da bor iz otpada ugrozi podzemne vode i zemljište. Deo koji Ristić tendenciozno prećutkuje, a koji je javno dostupan u okviru objavljenih Nacrta studija, je da bi se kao dodatna mera sigurnosti koristio sistem za drenažu izolacioni sloj prirodne bentonitske gline. Ako bi u bilo kom slučaju došlo do pucanja sintetičke folije i procurivanja zagađivača, prirodna glina bi nabubrila i zatvorila bilo kakvu pukotinu. Ova kombinacija sintetičkih i prirodnih hidroizolatora osigurava efikasnu i dugovečnu zaštitu od potencijalnih curenja zagađivača u okolinu. Kada govori o količini otpada u kontekstu Projekta „Jadar“ Ristić takođe tendenciozno prećutkuje da je predviđeno korišćenje otpada u izradi paste za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, što bi omogućilo iskorišćavanje više od 50% ukupne količine otpada na održiv način i smanjenje ukupne količine otpada za navedeni procenat. Dodatno se istražuju mogućnosti prenamene otpada u različitim industrijama, sa ciljem smanjenja ukupne količine otpada i njegove ekološki održive upotrebe.
Tokom gostovanja Dragane Đorđević i Ratka Ristića izneti su i brojni drugi netačni navodi bez ikakvih naučno utemeljenih dokaza koje će kompanija Rio Tinto direktno demantovati u narednom periodu.
Kompanija Rio Tinto posebno oštro demantuje navode Rističa da postoji „jasan obris ozbiiljne korupcionaške afere“ iznete bez ikakvih dokaza. Kompanija Rio Tinto poziva Ristića da ukoliko poseduje bilo kakve dokaze na osnovu kojih je izneo ovu tvrdnju, da iste predstavi javnosti ili nadležnim institucijama. Neutemeljene insinuacije o navodnoj korupciji i širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi shvatamo veoma ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije.
