“Juni, 1992. godine ranjeni srpski borac, mladić, ime mu nikada nisam saznao, negde kod Modriče:
„Doktore, Srbijanac gde je Beograd?“
„Tamo, junače“, pokazah rukom u pravcu Beograda.
„Okreni me tamo hoću da umrem gledajući prema Beogradu tamo je sunce“.
Umro je posle nekoliko trenutaka neznani junak.
Sećam se mrtvih srpskih momaka koji su tog meseca probijali „Put života“, spajali Krajinu sa Srbijom.
Umirali su ponosni kao Obilići.
Otvarali su svojim životima „Put života“ za svoje u Krajini, zatvorene ustaško-muslimanskim obručem smrti.
Smrt beba u Banjalučkom porodilištu, glad dece u Krajini nisu im dopuštali drugi izbor.
Borili su se kao vukovi, ginuli kao heroji, plakao sam kad sam video vojnika Vojske Republike Srpske bez šake i pola glave, kasnije sam saznao da je svojim telom zaštitio svoju braću, strašno je bilo sve to.
Svedok sam njihovog ulaska u legendu.”
Hirurg Miodrag Lazić
Doktor Miodrag Lazić, preminuo
14. 4. 2020. godine
Spasio više od 1.000 života na bojištu, operišući nekada i po tri vojnika istovremeno, radeći u ratnoj bolnici na polju i to nekada i po 5, 6 sati bez prestanka.
SLAVA MU I HVALA”