Povod njegovom odmetanju piše se pesmom, premda neodređeno. To su bile naše najteže godine. Vladika ispod Orlova krša bio je jedina još preostala snaga, pa i on “sirak tužni bez iđe ikoga”. Katunskoj nahiji bio je dosta vezirski Skadar, te da se i ne obazre na druge. Na ova tvrđenja upućuju sve pesme o njemu, svekoliko živo predanje o svetloj njegovoj ličnosti kao i mišljenje vladike Rada. Osim toga i njegovih borbe. Nije se on potrudio na Nevesinje da ubije bega Ljubovića pljačke radi no da smakne rajinog nasilnika. Nije on do Pljevalja dopirao da jagmi ovce od Turaka za Risan, no da i tamo osokoli i osveti raj.
Sunce jako, na visoko li si,
Striko Bajo, na daleko li si!
Ovako je pevala Baju ugnjetavana rajna. Prema tome Bajo Pivljanin je bio svesni buntovnik, nacionalni revolucionar, čovek koji je za viši cilj napustio svoje ognjište. Nesumnjivo pametna i stalozhena snaga, uređivač i mudar četovodja, političar. Valjalo je mnogo opreznosti dok se izadje na glas.
Bajo je trčao svuda gde je njegova pomoć bila potrebna, imao je bezbroj sukoba i borbi, štitio Pivski manastir i svakoga Srbina gde je mogao stići. Dočekao je Turke na Vrtijeljci iznad Cetinja, gde je i slavno poginuo sa svima svojim drugovima.
A Njegoš je zapisao:
Soko Bajo su tridest zmajevah
mrijet neće dok svijeta traje.
Dočekaše Šenđera vezira
uvrh ravne gore Vrtijeljke
i klashe se ljetnji dan do podne.
Ne kće Srbin izdati Srbina
da ga svijet mori prijekorom,
trag da mu se po prstu kažuje.