Jedan od najomiljenijih i iz godine u godinu sve prihvaćenijih svetaca kod Srba, koga poštuju i raduju mu se i muslimanski vernici, rođen je 28. decembra 1610. god. u selu Mrkojići, Popovo polje, u Svetosavskoj Hercegovini.
Od malena se odlikovao pametnim prosuđivanjem i razmišljanjem, oštroumnošću i pravdojubivošću, što ga je vodilo zamonašenju u trebinjskom manastiru Uspenja Presvete Bogorodice. Po krštenju je Stojan Jovanović, da bi kao izuzetno obdaren i hrabar monah dobio ime Vasilije, a posle boravka na Svetoj Gori Atoskoj, u Pećkoj patrijaršiji rukopoložen u čin episkopa Zahumskog i Semberijskog. Kasnije prelazi u manastir Tvrdoš i postaje nadaleko poznat kao veliki zaštitnik Srba i svih dobrih i poštenih ljudi od turskih zuluma i latinskih lukavstava koji su tada bili svakodnevni u hercegovačkom podneblju.
Kada su Turci razorili manastir Tvrdoš, Sv. Vasilije prelazi u Oštrog gde je sa istom ljubavlju i upornošću nastavio da svoj život posvećuje brizi, zaštiti i molitvama za svoje vernike. Upokojio se 29. aprila 1671. god, a zbog neverovatnih moći isceljenja i uslišenja njegovih molitvi, mošti mu se čuvaju kao velika svetinja u manastiru Oštrog i mesto su neprestanih hodoćašća za vernike svih religija. Mnogobrojna čuda koja su se dešavala i koja se dešavaju na grobu ovog omiljenog hrišćanskog sveca razlog su što je Sv. Vasilije dobio dodatak u nazivu – Čudotvorac. Milionima vernika i poštovaoca Sv. Vasilija Ostroškog uvek je, a posebno na ovaj sveti dan, u mislima molitvena rečenica:
“NEKA SVETI VASILIJE ČUVA NAŠE NAJMILIJE!”